Seksualno obrazovanje adolescenata: potreba ili luksuz?

SEKSUALNO OBRAZOVANJE ADOLESCENATA: POTREBA ILI LUKSUZ?

Prof. dr Marija Zotović

 Povezano sa emancipacijom žena, otkrićem kontraceptivne pilule 1960. godine, i drugih sredstava za zaštitu od neželjene trudnoće, kao i legalizacijom abortusa, tokom ’70-ih godina došlo je do „seksualne revolucije“, jer tada seksualno i reporoduktivno ponašanje postaju oblasti koje ne moraju biti povezane. Sekualno ponašanje prestaje da bude tabu tema. Starosna granica stupanja u brak se povećava, što podrazumeva stupanje u seksualne odnose sa više partnera pre braka. Sve ovo je dovelo do potrebe za pružanjem informacija o seksualnosti i sekusalnom zdravlju, pa je počelo uvođenje seksualne edukacije u škole. Prvi put se ovakva edukacija javlja u Švedskoj, gde je ona uvedena kao obavezan školski predmet još 1955. godine. Seksualno obrazovanje je u školama obavezno (po podacima iz 2006. godine) u 19 evropskih zemalja. Seksualno obrazovanje u školama najranije počinje na uzrastu od 11 godina, a po preporukama SZO trebalo bi da počne još u predškolskom periodu.

U Srbiji je školske 2013/14. godine u predmet Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju uvedeno u 10 srednjih škola u Vojvodini, u okviru pilot projekta podržanog od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu AP Vojvodine. Školske 2014/15. godine, isti predmet je kao fakultativni uveden u 66 srednjih škola u Vojvodini.

U okviru saopštenja biće učinjen osvrt na teorijski kontekst u koji se može smestiti potreba za seksualnim obrazovanjem adolescenata u savremenom društvu, kao i koncepcija i ciljevi projekta uvođenja seksualnog obrazovanja u škole u Srbiji. Biće prikazani i najvažniji rezultati istraživanja sprovedenog sa ciljem ispitivanja efekata predmeta Zdravstveno vaspitanje o reproduktivnom zdravlju na znanje, stavove i ponašanje adolescenata. Autorka saopštenja (Prof. dr Marija Zotović) je u projekat uključena kao deo ekspertske radne grupe koja je sačinila kurikulum predmeta, udžbenik za učenike i priručnik za edukatore. Takođe je učesnik u edukaciji edukatora i evaluaciji projekta.

Prof. dr Marija Zotović

Prof. dr Marija Zotović

Marija Zotović rođena je 1970. godine u Zrenjaninu. Studije psihologije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu završila je 1993. godine, kada je dobila prvu nagradu Univerziteta u Novom Sadu za uspeh postignut tokom studiranja. Postdiplomske studije na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu završila je 1998. godine. Godine 2002. na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, odbranila je doktorsku disertaciju sa naslovom: “Faktori rizika za pojavu poremećaja mentalnog zdravlja kod dece i adolescenata nakon NATO bombardovanja”. Školske 2006/07. godine boravila je na Middlesex univerzitetu u Londonu, Velika Britanija, na postdoktorkom usavršavanju, kao dobtinik stipendije za postdoktorko usavršavanje od Ministarstva za nauku i tehnološki razvoj. Godine 2004. dodeljena joj je prva godišnja nagrada Izvršnog veća AP Vojvodine «Dr. Zoran Đinđić» za mladog naučnika i istraživača u oblasti društvenih nauka.

Od 1994. zaposlena je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. U zvanje redovnog profesora izabrana je 2013. godine. U toku svoje karijere predavala je, na različitim nivoima studija (osnovne, magistarske, master i doktorske studije) predmete: Genetička i pedagoška psihologija, Razvojna psihologija, Kognitivni razvoj, Razvojne krize i mentalno zdravlje. Od 2013. Godine angažovana je na Filozofdkom fakultetu u Istočnom Sarajevu, kao profesor na predmetima iz oblasti Razvojne psihologije.

Rukovodilac je projekta „Efekti egzistencijalne nesigurnosti na pojedinca i porodicu u Srbiji“, finansiranog od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja (od 2011). Bila je rukovodilac projekata: “Porodica kao vrednost u duštvu u procesu tranzicije” koji je finansirao Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnološki razvoj (2005 – 2010). Rukovodila je i sledećim projektima: „Učestalost i činioci rizičnog ponašanja kod mladih” (2010), „Kvalitet života mladih: stres i načini suočavanja sa stresom” (2009), „Istraživanje o vrednosnom sistemu mladih u Vojvodini” (2008) i „Istraživanje o korišćenju slobodnog vremena u Vojvodini” (2007), finansirani, od strane Pokrajinskog sekretarijata za sport i omladinu. Bila je i učesnik velikog broja drugih projekata.

Objavila je šest knjiga: Ratni stres. Postoje li otporna deca? (Zadužbina Andrejević Beograd, 1999), Stres i mentalno zdravlje dece: studija posledica bombardovanja (Zadužbina Andrejević Beograd, 2004), a u koautorstvu sa Ivanom Jerkovićem Uvod u razvojnu psihologiju (Centar za primenjenu psihologiju, Društvo psihologa Srbije, 2005), Osnovi razvojne psihologije (Futura publikacije, 2008) i Razvojna psihologija (Futura publikacije, 2010). Koautor je i udžbenika za predmet Zdravstvano vaspitanje o reproduktivnom zdravlju (2013). Urednik je šest naučnih monografija. U bibliografiji ima preko 50 objavljenih radova u časopisima i više od 60 saopštenja na naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu.

Bila je mentor u pet odbranjenih doktorskih disertacija i više magistarskih, master i diplomskih radova.

Bila je recenzent u časopisima „Journal of Social and Personal Relationships“, „European Psychologist“, “Psihologija“, „Primenjena psihologija“ i drugim.

Kako vam je danas na poslu? Promjene u suvremenom radnom kontekstu i njihov utjecaj na dobrobit ljudi

KAKO VAM JE DANAS NA POSLU? PROMJENE U SUVREMENOM RADNOM KONTEKSTU I NJIHOV UTJECAJ NA DOBROBIT LJUDI

Darja Maslić Seršić

Odsjek za psihologiju

Filozofski fakultet Sveučilišta u Zagrebu

Posljednje desetljeće karakteriziraju intenzivne promjene u organizaciji rada. Društveni znanstvenici njihov uzrok vide u brzom tehnološkom napretku i globalizaciji te ekonomskoj stagnaciji i recesiji. Ove globalne društvene pojave postavile su nove zahtjeve pred radne ljude. Povećao se broj ugovora na određeno vrijeme, honorarnih i neprijavljenih poslova te su se povećali zahtjevi za fleksibilnošću. Na individualnoj razini, ove promjene prate neka nova iskustva i pritisci koji radni život ljudi čini stresnim. Prije svega, povećao se doživljaj nesigurnosti posla i napora za zaposlene, a sve veći broj ljudi prolazi iskustvo gubitka posla i nezaposlenosti. Ovi izvori stresa i njihove posljedice na radnu motivaciju i psihofizičko zdravlje ljudi bit će u središtu pažnje.

Povećana stopa nezaposlenosti u nekom društvu pozitivno je povezana s radnim opterećenjem zaposlenih. Osim toga, povećava se udio napornih poslova u kojima povećani intenzitet zahtjeva posla prati niska autonomija u radu. Ovom izvoru stresa, posebno su izloženi niže obrazovani ljudi zaposleni u radničkim zanimanjima. Međutim, udio napornih poslova raste i kod visoko obrazovanih profesionalaca. Istraživanja pokazuju kako je radno preopterećenje najpogubniji radni stresor kada govorimo o psihičkom i fizičkom zdravlju, a može se ukloniti metodama rukovođenja koje povećavaju autonomiju u radu kao i nekim tehnikama reorganizacije rada. Doživljaj nesigurnosti posla, odnosno radne neizvjesnosti, specifičan je izvor stresa negativno povezan s radnom motivacijom i učinkom mjerenim na individualnoj i organizacijskoj razini. Iako se u nekim situacijama ne može prevenirati, postoje metode kojima se smanjuju negativni učinci nesigurnosti posla na radnu motivaciju i zdravlje ljudi. Gubitak posla izrazito je stresni događaj, a procjena njegove ireverzibilnosti povezana je s negativnim posljedicama na psihičko i fizičko zdravlje. Nezaposlenost prati pad u psihičkom i fizičkom zdravlju, psihološka, socijalna i financijska deprivacija, a dugotrajnu nezaposlenost i socijalna isključenost. Zbog toga su zdravlje, ali i radne kompetencije nezaposlenih osoba posebno ugrožene. I u situaciji smanjene ponude poslova, potrebne su psihološke intervencije usmjerene na očuvanje radnih sposobnosti nezaposlenih.

U predavanju će biti ukratko opisane teorije koje objašnjavaju prirodu doživljaja koji prate naporne poslove, nesigurnost posla i nezaposlenost te omogućuju razumijevanje njihovih posljedica na dobrobit i radnu motivaciju. Sažeto će biti prikazani ključni nalazi brojnih istraživanja; oni će biti polazište za opis izazova koji stoje pred psiholozima te će biti iznesene preporuke intervencija na organizacijskoj i društvenoj razini.